Delegacija iz Apatina na Međunarodnoj konferenciji o slobodnim zonama Jugoistočne Evrope

U 12 slobodnih zona u Srbiji prošle godine ostvaren je promet vredan bezmalo pet milijardi evra, proizvodnja je dostigla 2,4 milijarde evra, a izvoz petinu ukupnog eksporta zemlje. Slobodne zone mogu da računaju na punu podršku države u daljem razvoju i unapređenju, kako bi bile još atraktivnije za ulaganja investitora i nova zapošljavanja, istaknuto je na otvaranju Međunarodne konferencije o slobodnim zonama Jugoistočne Evrope u Privrednoj komori Srbije, održanoj u Beogradu, na kojoj je učestvovala i tročlana delegacija iz Apatina.

Apatinsku opštinu predstavljali su Ksenija Maljković, Snežana Milešević i Miloš Đerić, šef kabineta predsednika opštine, koordinator Kancelarije za LER i vršilac dužnosti direktora Slobodne zone "Apatin", koji je tom prilikom prezentovao potencijale ovdašnje Slobodne zone i govorio o aktuelnim investicijama.

- Tokom dvodnevnog skupa uspostavili smo kontakte sa predstavnicima slobodnih zona iz brojnih zemalja, razmenili propagandne materijale i iskustva. Hrvatska je, na primer, dala pozitivno mišljenje o našoj slobodnoj zoni, pružila konkretne savete i punu podršku. Slobodna zona "Apatin" je deo Grupacije slobodnih zona pri Privrednoj komori Srbije koja je potpisala Memorandum o razumevanju sa Svetskim udruženjem slobodnih zona FEMOZA sa ciljem unapređenja saradnje i realizacije zajedničkih projekata - izjavio je Miloš Đerić.

Ministar privrede, Željko Sertić, rekao je, između ostalog, da srpska privreda mora da, jačanjem kapaciteta, podigne konkurentnost i razvija takmičarski duh, kako bi mogla da se nosi sa velikim svetskim konkurentima.

- Skoro sve velike investicije koje smo imali u prethodnim godinama locirane su na područjima slobodnih zona. One nude poslovanje pod posebnim pogodnostima, štiteći domaće tržište i stimulišući proizvodnju za izvoz, korišćenjem domaće radne snage, energije i repromaterijala. Na nama je da se spremimo za buduće investitore i obezbedimo povoljne okolnosti uz garantovanje sigurnog i postojanog privrednog i poslovnog ambijenta. To je jedini putokaz koji prepoznaje strani kapital na međunarodnoj mapi puteva novih investicija - rekao je dr Slobodan Samardžić, potpredsednik PKS i domaćin dvodnevnog skupa.

Dušan Vujović, ministar finansija, predočio je da je promet u slobodnim carinskim zonama prošle godine "skočio" za neverovatnih 97 odsto u odnosu na godinu ranije.

- U slobodnim zonama radi 226 preduzeća, što je rast za 30 odsto u odnosu na 2012. Ali slobodne carinske zone ne treba da merimo samo brojem, već i rastom produktivnosti i plata - istakao je Vujović i poručio da očekuje spisak predloga, nakon konferencije, kako država može da pomogne da slobodne zone postanu još uspešnije.

U slobodnim zonama u Srbiji investitori ne plaćaju carinu i uvozne dažbine na robu koja im je potrebna za posao, niti PDV na potrošnju energenata, unos dobara u slobodnu zonu ili prometa roba i usluga unutar slobodnih zona. Slobodne zone u Srbiji su: Pirot, Zrenjanin, Subotica, Novi Sad, FAS slobodna zona, Kragujevac, Šabac, Užice, Smederevo, Kruševac, Svilajnac, Apatin i Vranje.

Huan Torents, predsednik FEMOZA, rekao je da su olakšice u tim zonama ono što najviše privlači ulagače, ali da ne treba zanemariti ni okvir da bi se privukle investicije. Pored poreskih i drugih olakšica, mora da se obezbedi administracija, infrastruktura...

Predsednik Grupacije slobodnih zona i carinskih skladišta Udruženja za trgovinu PKS, Dragan Kostić, rekao je da je cilj konferencije da se kroz razmenu znanja i iskustava pokažu najbolji primeri slobodnih zona u svetu. Kako je istakao, potrebno je da u Srbiji slobodne zone dobiju dodatne podsticaje zbog konkurentnosti.

Milan Ristić, direktor Uprave za slobodne zone pri Ministarstvu finansija, ukazao je na veliki značaj saradnje sa FEMOZA i Huanom Torentskom. Uprava za slobodne zone, rekao je Ristić, želi da uvede nove poreske pogodnosti za rad u slobodnim zonama, kao što je ukidanje poreza na dobit pravnih lica.

- Ako se prihvati naš predlog da se ne plaća porez na dobit, to će biti veliki stimulans za dolazak stranih investitora - ukazao je Ristić i dodao da je Makedonija u slobodnim zonama uvela nulte poreze.

Predstavnici slobodnih zona očekuju da do 2020. godine Srbija bude pokrivena mrežom slobodnih zona koje jednostavnim carinskim procedurama i poslovanjem bez plaćanja carina, privlače investitore iz celog sveta i predstavljaju industrijski "HUB" u Jugoistočnoj Evropi - istaknuto je na završetku dvodnevne konferencije.

Lokalne samouprave treba da definišu podsticaje, odnosno oslobođenja od plaćanja dela poreza na zarade za sva nova radna mesta, kao i oslobađanje od gradskih i opštinskih taksi i poreza kod izgradnje i eksploatacije objekata namenjenih proizvodnim aktivnostima, zaključeno je na konferenciji.

V. Mašić

Video možete pogledati