Održana sednica Grupacije slobodnih zona i carinskih skladišta

Grupacija slobodnih zona Udruženja za trgovinu Privrede komore Srbije (PKS) predložiće u 2015. institucijama i nadležnim ministarstvima Vlade Srbije niz novih mera za unapređenje poslovanja u slobodnim zonama, kako bi te lokacije bile još atraktivnije za ulaganja, rečeno je na sednici Grupacije slobodnih zona i carinskih skladišta održanoj u Smederevu. Sednici je prisustvovao v.d. direktora Slobodne zone "Apatin" Miloš Đerić. On je podneo izveštaj o poslovanju u prethodnom periodu, prezentovao potencijale Slobodne zone "Apatin" pogodne za nove investicije i govorio o aktuelnim investicijama.

Na sastanku su razmenjena iskustva uprava slobodnih zona, predstavljen je status aktivnosti komisije na implementaciji pojednostavljene procedure uvoza/izvoza, razmatrana je mogućnost učlanjenja Grupacije u World Free Zone Organization, kao i mogućnost izdavanja specijalnog dodatka o zonama Srbije u fDi magazinu. Usvojen je predlog Plana rada Grupacije slobodnih zona i carinskih skladišta za 2016. godinu i razmatran prijem novih članova u Grupaciji, Slobodne zone Beograd i Slobodne zone Priboj.

Gotovo sve velike investicije u Srbiji locirane su upravo u slobodnim zonama, a prema podacima Uprave za slobodne zone, ulaganja su od 2006. do 2013. godine dostigla bezmalo 1,5 milijardu evra. Najviše investicija je u automobilsku industriju, ali ne zaostaju ni drugi sektori privrede. U narednom periodu očekuje se rast ulaganja, kao i da Srbija do 2020. godine bude pokrivena mrežom slobodnih zona koje jednostavnim carinskim procedurama i poslovanjem bez plaćanja carina, privlače investitore iz celog sveta i predstavljaju industrijsko središte ( hub) u Jugoistočnoj Evropi.

Grupacije za slobodne zone PKS predložiće podsticaje za unapređenje rada slobodnih zona Srbije, koje podrazumevaju potpuno oslobađanje od plaćanja poreza na dobit preduzeća, pojednostavljenje carinskog postupka u slobodnim zonama, finansiranje izgradnje objekata u državnom vlasništvu koji će služiti za inkubaciju proizvodnih brownfield investicija korisnika slobodnih zona. Među predlozima su i izrada Master plana i Strategije razvoja slobodnih zona, za period 2015-2026. godine, kao i produženje važenja svih mera, a posebno poreskih olakšica i po ulasku Srbije u EU (po ugledu na primer Poljske do 2026 godine).

Značajnu ulogu u daljem razvoju slobodnih zona, takođe, imaju lokalne samouprave koje treba da definišu podsticaje – oslobođenja od plaćanja dela poreza na zarade za sva nova radna mesta, kao i od gradskih i opštinskih taksi i poreza za izgradnju i eksploataciju proizvodnih objekata namenjenih proizvodnim aktivnostima u slobodnim zonama.

U Srbiji je trenutno aktivno 12 slobodnih zona – Pirot, Zrenjanin, Subotica, Novi Sad, „FAS slobodna zona" - Kragujevac, Šabac, Užice, Smederevo, Kruševac, Svilajnac, Apatin i Vranje. U 2015. najavljeno je otvaranje Slobodne zone u Obrenovcu na lokaciji Prva iskra Barič, kao i u Pančevu i Rumi.

V. Mašić